Ko se sjeća septembra još


27.02.2019.

Pao je opet

Nekada imaš osjećaj da si već sanjao taj san. Nekada je to stvarno tačno. Ne znam. Opet sam u liftu i ne znam kako ide iznad petog sprata kada dalje nema. Ali on ide. Mali je to lift. Nas je troje, neka srednjovječna žena, neki čovjek u ranim tridesetim i neki tinejdžer. Išao je gore, sada već pada. Lift je sada veći. Unutrašnjost kao ovi nasi komunistički, obloženi nekim drvetom i bez staklenih dijelova, sa rukohvatima sa strana. Njih troje paniči, gledaju gore, gledaju dolje. Ja samo stojim, smješkam se, smireno svjestan da je došao čas i baš to govorim sebi. Uvjeren sam da nisam jedini koji nekada razmišlja o svojoj smrti i zamišlja ljude kako žale. Zato sam se ja i smješkao. Valjda sam toliko puta želio da je bolje da umrem. Valjda u nekim trenucima pomisliš da je to jedini način da u nekim ljudima probudiš emocije. Takvi sami sebi presude, budalasto misleći da će to zaista biti tako. Lift pada i ja sam učio Šehadete. Proučih tri.

24.02.2019.

Deluzije

Sanjarenje. Sposobnost koja me krasi je sanjarenje. I tako u dimu shishe pratim na vjeciti pocinak sve ono sto je moglo biti, a nije, sve ono sto sam mogao biti, a nisam, sve ono sto sam mogao uraditi, a jesam. Ja jesam deluzijonalan. Vidio sam tebe i sebe, nisam gledao tebe. Bio sam ubijedjen u tebe i sebe, ubijedio sam sebe, ubijedio sam tebe. Kodirao sam sebe, enkriptovao sam sebe i tebe. Tebe prije tebe, sebe prije tebe. Sada znam, to nije bila tvoja zelja...

03.02.2019.

Uhvatio sam najljepši san

Gledati te u oči sada kada znaš ili to što znam kako je ljubiti te. Pokušavam poredati sebi u glavi top listu najdražih stvari. Moram biti iskren, na listi je sada i Maza crunchy. Ne paniči, Maza neće ugroziti tvoje pozicije... Pisao bih rado gluposti kako sam čuo vjetar kako se smije, vrijeme kako je stalo, nebo kako se igra klupkom i plete neke čarape, rado bih pisao i pričao ali ne mogu jer ne znam je li se to sve desilo, nije me bilo briga. Imao sam te tu, prvi put, imao sam te uz sebe, tebe i tvoje usne... i biću sebičan i zadržati sve samo za sebe da te zamišjam i proživljavam taj momenat hiljadu puta na dan.

01.02.2019.

Moj balkon

Biće da sam nekome od njihovih zaprijetio, rekao nešto ružno pa mi je sad svako znani i ne znani pred vratima. Oni su takvi. Reci mami nešto iskreno ružno o njima, ako mama kaže komšinici to će kad tad doći do njih, a njihov sivonjski ponos to ne može dopustiti. Banda. Babo i ja se pitamo što ne provale vrata, klasična drvena sa penny bravom. Mnogo je tu hrmpalija, a umjesto n vrata penju se na balkon. To je prvi sprat. Penju se, a ja ih obaram, udarim nogom pa padnu, udarim rukom pa padnu i to svi na leđa, a opet im nije ništa. Svejedno kada padnu odustaju, ne vraćaju se više. I babo ih obara. Među njima i radna kolegica. "Pa otkud i ti?". Uzmem je u naručje i nju bacim s balkona. Živa je. Ubrzo svi probaše i nestaše. Kad je pala noć, jedan gad iz djetinstva se uspio popeti i ući u moju sobu. Šta hoće? Da me ubije? Ja ga snimam i pitam ga baš tako. Jer ako umrem imam snimak jel... Gad se prepao pa on sam izađe. Sutra je bilo sve uredu.

29.01.2019.

Lokaut

Izađem tako iz kuće nemarno zaboravivši ključ koji otključava vrata koja se sama zaključavaju. Kad izađeš bez ključa možeš plakat. Zaključan. Izoliran. Odem do kafića, koji sam nekad rekao bojkotovati, ali je ispalo da tu raja redovno igra šaha pa sam počeo izlaziti, ali helem odem i čekam neobičnih dvadeset minuta da budem uslužen. Do čovjeka je kako će mu leći kahva poslije takvog čekanja. Nekome se ne bi više ni pila, donekle i donekad razumljivo. Meni, meni je legla k'o, meni je legla pravo. Uz sve to na spratu ispod se čuje redanje šahovskih figura.

27.01.2019.

Mumbai

Krenuli smo na more, novo ljeto, cijela stara ekipa iz mahale. Pravi mali konvoj i svi uzeli starija auta. Kod mene to bi dvica golf, malo modifikovan, motor u gepeku, gepek u motoru. Remen se istanjio skroz valjda od neuteglih remenjača. S menom u auto bio Murto, dobri stari krindži Murto. Kurto u drugom, ne sjećam se što. Zapravo mislim da je s njim u autu bila ova jedina žena u konvoju, u uniformi policajke... Jbt to je bila, e vidiš kako sam počeo davati lažna imena stvarnim likovima iz svog života, a ne znam kako da imenujem, pazi dobro, najbolju deugaricu koju dugo volim mnogo više od najbolje drugarice i koja je nekada bila Kurtina djevojka i koju spominjem redovno i hajmo ići sa pravim imenom Amina jer jebem ga nikome ne mogu reći, mogu vala napisati. I eto helem Amina i Kurto u autu, mene remen zeza, zezne ga Murto vrtio previše obrtaja u drugoj brzini i uz to čitao novine umjesto da gleda cestu. Stanemo mi, dođe Amina u svojoj all hot looking uniformi policajke s golim leđima, imala je jamice na donjim leđima. Jeste imala je jamice, rupice, ne znam da li ih stvarno ima. Pogleda remen i popravi. Flešbek, vertigo, već sam na drugom mjestu. Penjem se uz vertikalni potok na Trebeviću. Nije vodopad, nisam glup, vertikalni je potok a za nogu mi je nakacen neki Indijac, stoga Mumbai... To be nastavljeno!

19.01.2019.

Valja se napatit

Kako je lijepo, konačno se, jednu subotu, probuditi prije 12. Moguće je iskoristiti cijeli dan. Imam osjećaj da će ovaj dan trajati do sutra koliko sam rano ustao. Zabavan noćni život sinoć. 14 sati provedenih na poslu, do negdje oko 22, jebeni bugovi. Išlo mi se onda opet na neku kafu ali nikoga nigdje. Mene kada neko zovne da idemo vani, odbiću samo ako zaista nema teorije da stignem. Zašto? Krenem od sebe, ja znam da ne zovem na kafu ljude samo reda radi, zovem ih jer mi treba da kafa, ta konekcija u tom trenutku. Nije naravno uvijek to razlog, ali kada jeste, teško podneseš kada se ne uspiješ ni s kim dogovoriti. Eto zato. Na Bjelašnici opet oblak. Rekao sam da neću više skijati kada nije sunčano jer svaki put, kada je staza u magli, oblaku, malo zamrzim skijanje, a to ne želim. Skijanje mi je broj 1 sport. Ali svejedno odoh... Valja se napatit...

15.01.2019.

Kao tango

Sreća znam oko tih laptopa, inače se ne bi nikada javila. Pa ti reci šta će ti fakultet... Uživam u svakom razgovoru, a pogotovo kada ispadam jako pametan, heh moja struka. Jbg šta god kažeš dobro je, pa i ako fulaš neće skontat, a možeš se i vadit neće skontat. Imaju neki časovi argetinskog tanga, mislio je zvat. Ja sam to zamislio kako svira ona tn tn tn tnnn tararararaaa muzika u pozadini, neki mrak, neki parket lakirani, nekih 5-6 parova i trener što odbrojava. Jok. Pogledah par klipova, mala prostorija, previše svijetla, tiha muzika (ne ona tn tn tn tnnn tarararaaa), mnogo ljudi, a od toga 90% žena i ne pleše se čovjek uz čovjeka nego žene na jedan, muškarci na drugi kraj... Neću to! Počeo postiti fejsbuk.

14.01.2019.

O lakim parama

"Kako da do augusta skupim 10 milja maraka", pita on mene. Prvo što mi pada na pamet je frilensing, jer i sam sam to radio. Možeš malo još da utvrdiš web development pa ganjaj to, mada nećeš tako brzo zaraditi takve pare, velim mu. Ima i ova neka edukacija za fotošop napredna, frilenseri dobro uzimaju na tome, raja traži ta retuširanja, za razne pizdarije. Pokušavam tako nabrojati kontajući u pozadini za šta će mu te pare, mada već znam. Takav novac je obično neki minimalni startni kapital za otvoriti nešto. Nešto. Pitah ga tako mi i reče. Mi smo u ranim dvadesetim, on je momak koji je svašta radio, od zidanja do administracije, sve pomalo, svestrano, ni slutio nisam da će mi reči da je on ipak na umu imao da nekako ilegalno zaradi taj novac... Ilegalno, misliš neljudski, prevarom. Neću ni govoriti šta je to sve, nije poenta to sada. Šta će mu to, završi faks, budi gospodin, zaljubi se, polako. Znam ja šta je njemu, svi su zavoljeli brze pare, a odakle li Bože. Iskreno do sinoć nisam ni razmišljao kakav utjecaj imaju stvari koje nam se serviraju. Znam klince s kojima sam se družio u mahali kao mali, znam koji rasturaju drogu, znam koji vode kafiće i plaćaju radnike 20KM dnevnice (radno vrijeme dok ne padneš), znam i one koji uvaljuju falsifikate, znam koji prevoze svašta. Sve to stane u jednu mahalu, ali nikad ne razmišljaš o tome dok neko tvoj ne počne razmišljati da se uvali u to. Stade se porediti se sa drugom rajom, on je ništa veli, slabo faks, mnogo troši, a ja eto radim, živim sam, onaj drugi isto tako, treći i četvrti vode svoj posao (kakav), neki kafiće...kakve... Prijatelju moj, porediš materijalno, a to je prolazno, stići će tebe i materijalno ti to znaš kroz dvije, tri godine pa nek bude i 10. Stići će te jer nisi glup, pametan si i ti to znaš al ti hoćeš brze pare. Poredi se drug malo po tome kakav si čovjek. On je ljudina, to mu i kažem. Pogledaj malo kakvi su ljudi oni, a kakav ti, u kakvim su odnosima oni međusobno pa tek s drugima, a u kakvim ti sa svima pa čak i njima. Kako mu rekoh to, on diže glavu, oraspoloži se, osjetim mu u glasu i vidim u očima, povuče onaj dim šiše s malo više meda haha. Odgovorio sam ga znao sam. Hvala Bogu. Odogovorio sam ga i otvorio mu oči. Otvorio je i on meni oči... Sve one pjesme, nekakvi biseri iz blata, svi ti odvratni influenseri. Znam da je to veliki faktor jer u glavnom vidim raju mlađu i od mene da se uvaljuju. Treba nam jedan spajdermen, betmen, neki šehermen... Super bi bilo i za fakat ali može i neki film, neke pozitivne kampanje, treba nam više tih stvari.

11.01.2019.

Da prohodam

Nekada prije sam imao djevojku koja je živjela u Starom Gradu, pa sam znao ovako u neke kasne ili sitne sate pješice da joj idem pod prozor. Onako, bez razloga. To pješačenje je trajalo po sat i po u jednom smjeru, pa eto. Opet bih sada da nekome odem tako. Ne mora to biti djevojka. Iz neke želje za kontaktom s drugom osobom, za društvom, za šetnjom. Dok sam bio samo student, često bih i besciljno hodao. Izađem dok vani još samo trole zavijaju, odem pojedem nešto slatko za jezik, slatko za dušu. I bajk sam vozio. Jarane, mnogo sam šetao sam sad kad se sjetim. Dođe ovako nekad noć kad baš nikoga nema za kafe, za priče. Osamljenost nije za mene. Možda i jeste. Lijepo je biti sam kada želiš biti sam. Oči su mi previše umorne za čitati, a nisu za pisati. Noge mi nisu umorne, samo su mi oči umorne. Generalno nisam umoran. Žudim za šutnjom u društvu, žudim za nekim specijalnim. Žudim da žudim. Eh ta žudnja je temelj.


Stariji postovi